Description
Magnolija ljubičasto bela & Vrtlarica
Magnolija predstavlja zimzeleno drvo poreklom iz Severne Amerike, čarobne je lepote i finog diskretnog mirisa, pripada familiji Magnolicea.
U Evropu je stigla po nalogu francuskih kraljeva (Luj XIV), koji su slali svoje botaničare po belom svetu da odaberu i donesu najlepše biljke sveta za svoje rajske vrtove (Versajski vrt). Zapisana je 1737. godina kada je magnolija stigla trgovačkim brodom u Nant iz Severne Amerike, a smatra se da su njeni preci postojali na zemlji i pre oko 100 miliona godina.
Osnovne karakteristike
Krupnocvetna magnolija može dostići visinu do 25 metara, a prečnik stabla do 1,5 metar. Krošnja je široko piramidalna. Stablo je pravo i sivkasto-smeđe boje. Listovi su veliki, eliptičnog oblika sjajno zeleni sa lica, a sa naličja riđkasto smeđi i dlakavi. Biljka cveta od maja do septembra, cvetovi se pojavljuju isključivo na magnolijama koje su starije od deset godina. Plodovi predstavljaju šišaričastu izduženu skupinu, koju čine brojni pojedinačni plodići. Zreo plod ima žućkastoružičastu boju. Jarko crvene semenke su smeštene u šišaričastim plodovima i sazrevaju od kraja septembra do kraja novembra.
Biljka je veoma atraktivna, kako zbog čvstih, sjajnih, kožastih jarko zelenih listova, tako i zbog prelepih cvetova.
Cvetovi su bele boje, pojedinačni, krupni, veličine od 12 do 30centimetara, na šta upućuje i ime grandiflora (veliki, krupan cvet), a prezime Magnolia je dobila po Pjeru Magnolu (direktoru botaničke bašte u Monpeljeu).
Dobro raste na svežim i bogatim zemljištima. Loše podnosi suva krečna zemljišta. Oštećuje je severni vetar, ali i topli južni koji donosi sušu. Grane su joj veoma krte, pa ih vetar lako lomi. Voli sunčane položaje, ali i delimičnu senku. Tokom cele godine sa nje opadaju stari, odnosno osušeni listovi, koji osim što redovno moraju da se uklanjaju ne dozvoljavaju drugom rastinju da opstane ispod ove biljke.
Krupnocvetna magnolija predstavlja jednu od najlepših zimzelenih vrsta drveća. Kao parkovska vrsta gaji se široko u subtropskim oblastima. Najčešće se sadi sama na travnjacima ili pored objekata, kao detalj na ulazima i prilazima a može se primeniti i za alejnu sadnju (1) .
Mnogi podaci govore i o njenoj otpornosti na mraz, na dim i na prašinu. U okolini Beograda zabeležena su stabla i do 40 godina stara, a koja su u tom periodu izdržala 11 godina sa temperaturom od 15°C.
Više informacija
Za više informacija nas pozovite. Pročitajte neka uputstva o sadnji i nezi biljaka ovde.